Priča koja ima srećan kraj: Evo šta se zbilo sa taksistom Nikolom i devojkom koju je sprečio da skoči sa mosta

"Taj njen krik, taj jecaj, pamtiću dok sam živ! Celog života!" - ovako je kroz suze 2022. godine govorio taksista Nikola Golubović nakon što je junačkom borbom uspeo da spreči mladu devojku da skoči sa Brankovog mosta. Sve se zbilo kada je jedne noći prelepa devojka pozvala taksi, dala vozaču 50 evra, rekla da zadrži kusur i uputila ga ka Brankovom mostu. Nikola je znao šta se sprema i dao sve od sebe da, najpre pričom, a kasnije i brzom reakcijom, spreči devojku da skoči preko ograde.

Kako nam danas priča ovaj taksista viteškog srca, koji pamti svaki trenutak svoje najteže vožnje, njena majka taj dan sada slavi kao ćerkin drugi rođendan.

"Moja ćerka je rođena 11.aprila", tim rečima se majka devojke praktično zahvalila njenom spasiocu, Nikoli Goluboviću.

Ručak i poruke pažnje u znak večne zahvalnosti

Naravno, zna Nikola o toj lepotici koja je htela da izvrši samoubistvo, i adresu i da ima sestrića koga puno voli i šta je studirala, pa tako i taj datum njenog rođenja. Zapamtio ga je kaže, jer je blizu njegovom rođendanu.

- Ja sam, naime, rođen 22. aprila a ta devojka tridesetog. Njena majka mi je time praktično rekla da se njeno dete ponovo rodilo na pomenuti datum - priča za Telegraf Nikola 21 mesec nakon nemilog događaja.

Ta mlada dama je, priča naš sagovornik, jedva čekala da se čuje i vidi sa svojim vitezom, a sa njenom majkom je pri prvom razgovoru telefonom pričao sat i 45 minuta. Pronašla ga je preko firme za koju vozi.

- Mi smo poslali jedno drugom poruku kad je posle jedno tri nedelje izašla iz bolnice. Pročitala je vesti i videla da sam joj rekao da mi je ostala dužna čaj. Na ručak su došli u Beograd iz grada u unutrašnjosti u kome žive, svi osim te sestre koja živi u Parizu - priseća se Golubović više nego dirljivog susreta sa "strankom" iz taksija koja mu je svojom zamalo tragičnom pričom može se reći obeležila život.

Kaže da su mu lekari iz Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" na neki način odali priznanje i zahvalili se što je postupio kao da im je kolega, obavivši dug, težak i presudan razgovor sa nesrećnom devojkom.

Nismo želeli previše da ga zalaženjem u detalje vraćamo na tu priču, baš kao i što on više nije hteo "da dira ranu" porodici devojke, zbog čega je, posle godinu dana prekinuo kontakt s njima.

- Godinu dana smo bili u kontaktu, čestitali jedni drugima rođendane, praznike - kaže ovaj divni čovek.

Dragocena psihološka podrška okruženja

Da mu to jeste obeležilo život, pokazuje i naknadni odnos kolega prema njemu. Jer, su sve kolege iz njegove firme, na čelu sa direktorom, bile ne samo ponosne na njega već i vrlo obzirne i pune psihološke podrške, topline i razmevanja za njega.

A upravo to da priča sa ljudima, da ne drži sve u sebi, savetovao ga je i psihijatar.

- Najiskrenije, dugo vremena mi je trebalo da dođem sebi. Zbog toga i nekih porodičnih problema u to vreme smršao sam 30 kilograma. Otišao sam kod psihijatra i on mi je rekao da ne smem da držim to u sebi. Tako da sam ja pričao sa strankama, jer mi je, iskreno, prijalo da me ljudi pohvale, saslušaju - emotivno nam priča Nikola.

A kad smo kod "slušanja", verovatno smo svi bar jednom u osetili na svojoj koži to kakvi su zapravo psiholozi vozaći taksija. Baš kao i frizeri, recimo. Međutim, slušati i saosećati se, nije isto. Obe vrline krase ovu ljudinu.

- Jako sam emotivan. Vi sad da sedite sa mnom i kažete "Nemam para da vodim decu na more, ja ću gledati kako mogu da Vam pomognem" - kaže Nikola.

On priznaje da uvek, baš kao i u priči o spašavanju devojke, da sve od sebe. Konktetno u tom slučaju su mu njegova deca bila na pameti.

Dirljiva reakcija dece i nagrada u vidu "unuka"

A deca? Upitasmo ga kako su njegova deca reagovala na njegov podvog.

- Čim su videli prve vesti poslali su mi poruku "Tata ponosni smo na tebe, svaka čast još jednom na onome što si uradio, pokazao si koliko si dobar i veliki čovek. Privilegija je imati te za oca. Vole te tvoji sinovi! - plačnim glasom nam ispriča ovaj vitez u doba kada je sve "popularnije" gledati "svoja posla" i ne saosećati se sa ljudima i njihovim mukama.

Kaže da vodi računa kako se ponaša jer se sve vrati, a obično ne onom kome čini nego potomcima. Što se tiče naslednika, Golubović je sa nama podelio jednu divnu novost iz svoje porodice.

- Postao sam deda, unuk od jednog od sinova ima 18 meseci. Dobro se dobrim vraća - duše pune radosti kaže on.

Poruka svima: Treba da živimo u trenutku

Za one kojima se možda "vrzma" po glavi nešto kao devojci koju je spasao, ali i svima koji padaju u očaj ma zbog čega, ima savet.

- Treba da živimo u trenutku, a ne u prošlosti niti previše da se opterećujemo mislima o budućnosti - poručuje naš sagovornik.

Jer, za sve uvek postoji rešenje, i greota bi bilo, da bilo ko, pa i kvalitetna ličnost kao ova mlada žena, koja je studirala klavir i solo pevanje, skakala padobranom, držala časove stranog jezika, upropasti pa i okonča svoj život zbog problema koji su prolazni.

Za sebe kaže da je shvatio kroz posao kojim se bavi više od 30 godina, da mu je očito Bog dao misiju da sluša ljude i pomaže im.

Na samom kraju razgovora svima je poslao kratku ali kristalno jasnu poruku - "Život je ljubav i ljubav je život!"

Anegdota sa Romima

S obzirom na činjenicu da taksistima zaista svakakve osobe seddaju u automobil, upitali smo ga da nam ispriča, nasuprot ovoj teškoj priči, neku zabavnu anegdetu.

- Usred noći sam svojevremeno vozilo jednog Roma od 15-ak godina da krade mladu negde kod Pančeva. Njegovi su naravno znali i bili za to, a njen otac se nije slagao. Na kraju je ona bukvalno kroz prozor pravo u taksi uskočila - uz smeh se priseća Nikola.

Kaže da ga nisu naknadno zvali na svadbu, ali nema veze, svejedno mu je to iskustvo ostalo urezano u pamćenje kao vrlo zabavno.

(Espreso/Telegraf.rs/DČ)